Kada nam neko prvi put dođe po med, skoro uvek čujemo isto pitanje: da li je ovaj bagremov med čist? Odgovor je da jeste - ali ne onako kako većina ljudi zamišlja. Evo kako to zaista funkcioniše, bez ulepšavanja.

Pčele ne teramo mi, one same biraju

Pčela izleti iz košnice i ide tamo gde u tom trenutku ima najviše nektara. Ne postoji način da joj se kaže "danas samo bagrem". Ako se pored bagremove šume nađe njiva uljane repice koja još cveta, deo pčela će otići i tamo. To nije greška pčelara i nije mešanje meda - to je jednostavno način na koji pčela radi.

Ono što pčelar zaista može da uradi jeste da isprati vreme. Bagrem cveta kratko, desetak do petnaest dana, i tada ga ima toliko da praktično zatrpa sve ostalo. Košnice se pripreme unapred, med se izvrca odmah po bagremu i ne meša se sa onim što dođe posle. Zato se takav med i zove bagremov - zato što je bagrem tada bio glavni, a ne zato što je bio jedini.

Isto važi za sve ostale vrste. U našem bagremovom ima i malo uljane repice, jer ona cveta neposredno pre bagrema. U jednoj partiji se oseti i lipa. U suncokretovom ima traga livadskog cveća. To je normalan, pošten med - i tako izgleda svaki pravi med na svetu.

Propis to zna, i ne traži sto odsto

Ovo nije naše opravdanje, ovako je i zakonski uređeno. Pravilnik o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela ("Službeni glasnik RS", broj 101/2015) u članu 6 kaže da se med sme nazvati po jednoj biljci kada u nerastvorljivom delu sadrži najmanje 45 odsto polenovih zrna te biljke. Dakle ni propis ne traži sto odsto - traži da ta biljka bude natpolovična.

Za pojedine biljke Tabela 1 istog pravilnika daje drugačije pragove, i tu je najzanimljiviji deo priče:

  • Bagrem - 20 odsto. Najniži prag od svih.
  • Lipa - 25 odsto.
  • Suncokret - 40 odsto.
  • Uljana repica - 60 odsto. Najviši prag.

Zašto tolika razlika? Zato što svaka biljka ostavlja različitu količinu polena u odnosu na nektar koji da. Bagrem daje mnogo nektara, a malo polena - pa i savršeno čist bagremov med ima relativno malo bagremovog polena. Uljana repica je suprotan slučaj: ostavlja veoma mnogo polena, pa se primeti i kada je ima sasvim malo. Zato joj je prag tri puta viši nego bagremu.

Praktično to znači sledeće: ako u bagremovom medu nađete nešto polena uljane repice, to ne znači da je med "mešan". Znači da su te dve paše bile jedna do druge, što je u Vojvodini i oko Beograda pravilo, a ne izuzetak.

Kako se to uopšte proverava

Postoji laboratorijska metoda koja se zove melisopalinološka analiza. Uzorak meda se centrifugira, talog se stavi pod mikroskop i broje se polenova zrna po vrstama. Tako se dobija spisak biljaka sa kojih je med stvarno skupljen i procenat svake od njih.

To je jedini pouzdan način da se utvrdi botaničko poreklo meda. Ne boja, ne cena, ne priča prodavca.

Kako prepoznati pravi bagremov med

Nekoliko stvari koje vredi znati:

  • Bagremov med je svetao, gotovo providan, i dugo ostaje tečan - i po godinu-dve.
  • Ako neko tvrdi da je njegov med sto odsto od jedne biljke, to nije znak kvaliteta nego znak da nešto ne zna ili ne želi da kaže.
  • Kristalizacija nije mana. Skoro svaki med pre ili kasnije kristališe, bagremov najsporije.
  • Pitajte odakle je tačno. Pravi odgovor je selo i pčelinjak, a ne "domaći".

Kod nas piše ono što u tegli i jeste

Naš med dolazi sa pčelinjaka u Petrovčiću, u beogradskoj opštini Surčin. Vrcamo po pašama i svaku partiju držimo odvojeno. Kada na tegli piše bagremov, to znači da je bagrem bio glavna paša te sezone i da u medu ima i ponešto od onoga što je cvetalo tih istih dana.

Ako vas zanima šta je tačno bilo u paši za partiju koju ste kupili, pitajte nas i reći ćemo vam.