Da, kristališe se - ali sporo i retko. Bagremov med je onaj koji najduže ostaje bistar: u dobro zatvorenoj tegli na sobnoj temperaturi zna da stoji godinu dana a da se u njoj ništa vidljivo ne promeni. Razlog nije prerada nego sastav - bagremov med ima znatno više fruktoze nego glukoze, a kristali se stvaraju od glukoze.

Zašto bagrem ostaje tečan duže od ostalih medova

Med je prezasićen rastvor dva glavna šećera. Fruktoza rado ostaje u tečnom stanju, glukoza teži da se izdvoji i skupi u sitne kristale. Što je odnos pomeren ka fruktozi, med duže ostaje bistar.

Bagrem je u tome ekstrem. Nektar bagremovog cveta daje med sa izrazito visokim udelom fruktoze, pa u tegli prosto nema dovoljno glukoze da kristalizacija brzo krene. Zato bagremov med izgleda gotovo kao svetlo ulje - providan, bledožut, tečan i kad zahladni. To nije znak da je sa njim nešto rađeno, to je potpis paše.

Bagrem cveta kratko, svega desetak do petnaest dana, i cela godišnja količina zavisi od tih par nedelja - ako u to vreme padne kiša ili duva jak vetar, berba je slabija.

Sam proces kristalizacije razložili smo detaljnije u tekstu Zašto se med kristališe. Ovde se držimo bagrema.

Šta sve utiče na brzinu kristalizacije

Odnos šećera je glavni faktor, ali nije jedini. U kućnim uslovima na brzinu utiču još tri stvari:

  • Temperatura. Kristalizacija ide najbrže negde između 10 i 15°C. To je tačno temperatura hladnije ostave, podruma i frižidera, pa med na takvom mestu brže pobeli.
  • Vlaga. Zreo med, onaj koji su pčele poklopile voskom pre vrcanja, ima malo vode i stabilan je. Prerano vrcan med sa više vode sporije stvara čvrstu masu, ali se lakše razdvoji u slojeve i podložniji je vrenju.
  • Sitne čestice u medu. Zrnce polena, mikroskopski delić voska ili mehurić vazduha služe kao klica oko koje kristal počne da raste. Zato sirov, samo proceđen med kristališe pre nego industrijski ultrafiltriran.

Koliko dugo bagremov med ostaje bistar

Na sobnoj temperaturi, u dobro zatvorenoj tegli i dalje od sunca, bagremov med bez problema ostaje tečan godinu dana, često i duže. Kod nekih berbi prve promene se vide tek u drugoj zimi, i to najpre pri dnu tegle.

Ako teglu držite u hladnoj ostavi ili u frižideru, taj rok se skraćuje. Neće biti par nedelja kao kod uljane repice, ali razliku ćete primetiti.

Šta ako se ipak zamutio

Nije pokvaren. Kod bagrema to obično izgleda ovako: prvo se javi laka mutnoća, kao da je neko u teglu kanuo kap mleka, pa se posle nekoliko nedelja pri dnu skupi mek, svetliji sloj dok gore ostane bistro. Miris i ukus su isti, menja se samo tekstura.

Obrnuto bi trebalo da bude sumnjivije - med koji stoji godinama, u svakakvim uslovima, i nikad ne pokaže ni tračak kristalizacije.

Na kojoj temperaturi se čuva bagremov med

Sobna temperatura, otprilike 18 do 24°C, dobro zatvorena tegla, dalje od direktnog sunca i jakih mirisa. Med upija i vlagu i mirise iz okoline, pa mu nije mesto pored začina niti u otvorenoj posudi.

Frižider je najlošiji izbor baš zato što je u onom opsegu koji kristalizaciju ubrzava. Ni druga krajnost ne valja - iznad šporeta ili pored radijatora med brže gubi aromu. I uvek suva kašika, jer je jedna kap vode dovoljna da se na tom mestu pokrene vrenje. O tome smo pisali opširnije u tekstu Kako pravilno čuvati med.

Kako da ga vratite u tečno stanje bez da ga upropastite

Ako vam se bagrem ipak stegao, vraća se lako - samo bez žurbe:

  1. Zagrejte vodu do najviše 40°C. Toliko da možete mirno da držite prst u njoj.
  2. Sklonite posudu sa ringle, pa u nju spustite zatvorenu teglu, do visine meda.
  3. Ostavite pola sata do sat vremena, promešajte ili protresite, i ponovite sa svežom mlakom vodom ako treba.

Nikako mikrotalasna, nikako ključala voda, nikako tegla direktno na ringli. Preko 40°C prvo stradaju enzimi i aroma, a to se ne vraća - ostane vam sladak sirup koji više nema mnogo veze sa medom koji ste kupili.

I jedno praktično pravilo: otapajte samo onoliko koliko ćete potrošiti. Med koji se pet puta ugreje pa ohladi neće ostati isti.

Zašto se uljana repica stegne za par nedelja, a bagrem ne

Med od uljane repice je drugi kraj lestvice. Ima visok udeo glukoze, pa za svega nekoliko nedelja od vrcanja pređe iz tečnog stanja u finu, mazivu masu skoro bele boje. Kupci ga često i dobiju već stegnutog, i to je kod te vrste sasvim normalno.

Poređenje na jednoj polici izgleda ovako:

  • Med od uljane repice - nekoliko nedelja, mazivo i gotovo belo.
  • Suncokretov i livadski - najčešće mesec do dva, zrnastija struktura.
  • Šumski - sporije, jer dolazi od medljike sa lišća i kore, a ne od cvetnog nektara.
  • Bagremov - najsporije od svih, po pravilu tek posle godinu dana.

Nijedan od njih nije bolji zbog toga. To je razlika u paši, isto kao što se razlikuju boja, miris i ukus.

Kome bagremov med najviše odgovara

Onima koji vole blag, nenametljiv ukus i med koji se lako sipa - u čaj, preko palačinki, u kolač. Svetao je, spore kristalizacije i dovoljno blag da ga i deca uzimaju bez pogovora. Ako vam je draži gust med koji se maže kao puter, bolje će vam leći uljana repica ili suncokret.

Kod nas se med vadi ručno i sipa u teglu onakav kakav jeste, bez dodavanja i bez oduzimanja. Ako želite da probate, pogledajte bagremov med ili prelistajte ostale vrste u prodavnici. Ako je baš ona koju tražite trenutno rasprodata, javite nam se pa vam kažemo kad stiže nova berba.