Livadski med

Livadski med je najpoznatiji domaći med kod nas i onaj koji se najteže opisuje - jer nijedna berba nije ista kao prethodna. Naš dolazi sa pčelinjaka u Petrovčiću i sa stajališta na koja pčele selimo kroz sezonu, uvek na čistu livadu daleko od saobraćaja i industrije.

Od kog cveća nastaje livadski med? Za razliku od bagremovog ili suncokretovog, livadski nije med jedne biljke. Pčele ga skupljaju sa svega što u tom trenutku cveta na livadi - deteline, maslačka, majčine dušice, žalfije, poljskog cveća kome ni ime ne znamo napamet. Struka za takav med kaže poliflorni, mi ga jednostavno zovemo livadski. Koje biljke će preovladati zavisi od stajališta i od toga šta je te godine bolje medilo.

Zašto boja i ukus nisu isti svake godine? Zato što ni livada nije ista. Kišna godina, rana ili kasna paša, jedna biljka koja se te sezone razmahala - sve to menja teglu. Livadski med ide od svetlo žute, preko zlatne, do tamnijeg jantara, a miris od blago cvetnog do gustog i travnatog. Ako ste prošle godine kupili svetliji, a ove dobili tamniji, to nije druga roba nego druga livada.

Kada se vrca? Livadska paša kreće u kasno proleće, kad livade krenu da cvetaju, i traje kroz leto. Med se vrca u više navrata kroz to razdoblje, i to tek kad je zreo i poklopljen voskom - ne ranije, jer nezreo med ima previše vode i ne stoji dobro u tegli. Vadimo ga ručno i punimo bez zagrevanja i bez ijednog dodatka.

Kristališe se - je li to mana? Nije, pre je suprotno. Kristalizacija je normalno ponašanje pravog meda i zavisi od odnosa glukoze i fruktoze u nektaru. Livadski obično počne da se steže kroz dva do četiri meseca od vrcanja - prvo se zamuti, pa uhvati sitne kristale, pa se stegne ceo. Med koji godinama stoji providan i tečan pre je razlog za pitanje nego onaj koji se ukristalisao. Ako vam više prija tečan, stavite teglu u mlaku vodu do 40 stepeni i sačekajte da popusti. Nikako na ringlu i ne u mikrotalasnoj - visoka temperatura mu pokvari i miris i ukus.

Po čemu se razlikuje od bagremovog? Bagremov je med jedne biljke: svetao, gotovo providan, blagog ukusa i spore kristalizacije, pa ostaje tečan mnogo duže. Livadski je tamniji, punijeg i izraženijeg ukusa i miriše na livadu sa koje je došao, a kristališe se znatno brže. Bagrem češće biraju oni koji vole blag i neutralan ukus, livadski oni koji hoće da se med oseti. Izbor je stvarno stvar ukusa, ne kvaliteta.

Kako se koristi? Najčešće kašičica ujutru, na hleb ili u jogurt. U čaj ga dodajte tek kad se malo prohladi - vrelo piće mu odnese aromu. Dobro stoji i u kuvanju: u marinadi za meso, u kolačima umesto dela šećera, u prelivu za salatu. U našem narodu se tradicionalno meša sa limunom, orasima ili propolisom, po receptima koji se prenose s kolena na koleno. Med je namirnica, nije lek i ne zamenjuje savet lekara.

U kom pakovanju stiže i koliko košta? Livadski med punimo u tegle od 1 kg. Aktuelna cena stoji odmah iznad. Šaljemo kurirskom službom širom Srbije, a ako ste blizu, možete i lično preuzeti kod nas u Petrovčiću, uz prethodni dogovor i bez troška dostave.