Šumski med

Šta je zapravo šumski med

Šumski med je jedina vrsta u našoj ponudi koju pčele ne naprave od nektara cveta. Zato ga pčelari zovu i medljikovac. Razlika se vidi čim otvorite teglu: boja je znatno tamnija, med je gušći, a miris nema onu cvetnu slatkoću na koju ste navikli kod livadskog ili bagremovog.

Odakle dolazi medljika ako nije cvet

Tokom leta se na lišću i kori hrasta, bukve, jele i drugog šumskog drveća pojavi lepljiva slatka rosa. Nju ostavljaju sitne biljne vaši koje sišu sok iz drveta. Pčela tu rosu skuplja isto kao što bi skupljala nektar, nosi je u košnicu i prerađuje u med. Odatle i naziv - med od medljike.

Zbog toga šumski med ima drugačiji sastav od cvetnih medova. Ne nosi materije iz cveta, nego iz soka samog drveta. Medljikovac po pravilu sadrži više minerala od cvetnih medova, i to je opšta razlika između te dve grupe - tamniji med je uglavnom bogatiji mineralnim materijama.

Boja, gustina i ukus

Boja ide od tamno ćilibarne do skoro crne, sa zelenkastim odsjajem kada teglu okrenete prema svetlu. Gušći je od livadskog i sporije se sliva sa kašike - konac se teže prekida.

Ukus je jak i pun, a slatkoća mirnija nego kod cvetnih medova, sa notom koja podseća na karamel i smolu. Nije med za onoga ko voli blago i neutralno; za to je bolji bagremov. Šumski se oseti i kada ga stavite u čaj sa dosta limuna.

Kako da proverite da li je pravi

Najlakše je uporediti dve tegle jednu pored druge. Prirodan šumski med je vidno tamniji i gušći od cvetnog, a miris mu je zemljan, bez cvetne arome. Posle nekoliko meseci u tegli može da se pojavi svetliji sloj pri vrhu ili sitni kristali pri dnu - to je normalno i nije mana.

Zašto sporije kristališe

Zbog drugačijeg odnosa šećera medljikovac kristališe sporije od livadskog ili suncokretovog. U normalnim uslovima ostaje tečan mesecima, često i celu zimu. To nije dokaz da je bolji ili lošiji - svaki prirodan med se pre ili kasnije ukristališe, samo neki brže.

Čuvajte ga zatvorenog, na sobnoj temperaturi i dalje od direktnog sunca. Frižider mu ne treba.

Zašto ga ima manje nego drugih medova

Medljike nema svake godine. Zavisi od vremena: ako je leto previše suvo ili padnu jaki pljuskovi koji speru rosu sa lišća, paše nema i pčele ostanu bez nje. Neke godine šumskog meda bude lepo, neke ga nema uopšte, a koliko će ga biti ne može da se planira unapred.

Zato je medljikovac na tržištu po pravilu skuplji od cvetnih medova - prosto ga je manje. Kod nas je cena ista za sve vrste meda, pa šumski košta koliko i bagremov ili livadski. Ako je trenutno rasprodat, javite nam se telefonom pa vam kažemo kada stiže nova berba.

Kako se koristi

Najčešće se jede onako kako jeste - kašika ujutru ili preko hleba. U čaj se dodaje tek kada se napitak prohladi, jer vrela voda kvari ono što je u medu. U narodu se tradicionalno uzima zimi, uz topao čaj.

Zbog jakog ukusa dobro ide i uz slano: kozji sir, orahe, pečeno meso. Neki ga koriste i u marinadama umesto šećera, jer tamna nota izdrži pečenje bolje od blagog cvetnog meda.

Med vadimo ručno i punimo u tegle od 1 kg, bez aditiva i šećernih sirupa. Ono što pčele naprave, to sipamo u teglu.